Koje je vrime Isuse? Koja su doba? Koja ura?

Donosiš nam Knjigu od nekoga svoga dobroga Propovidnika. Ne znan kad je živija, al viruj mi, dobro bi proša i u današnjem svitu – jednostavan je, nabraja, drži te napetog, govor mu eskalira da bi na kraju kulminira i poentira. Taj tvoj propovidnik govori kako

“sve ima svoje doba, svoje vrime..

vrime rađanja i vrime umiranja;

vrime sađenja i čupanja;

vrime rušenja i građenja;

Vrime plača i vrime smija;

šutnje i govorenja; rata i mira…”

Ma virujen ja da je bija mudar čovik taj Tvoj Propovidnik, ali opet mi nije puno pomoga s ovin besidama.

Kako znat koje je vrime? Gdje naći znak? Na nebu? U Storyju? U srcu, glavi? I čime čitat te znakove, znakove vrimena? Teleskopon, horoskopon, EKG-on, EEG-on? Daj reci..

A opet, zbunjuje me i cili ovaj svit oko mene. I “naši” i “njihovi”. Nekad mi čak ‘naši’ kažu ‘ti si njihov’, a nekad ‘njihovi’ – ‘ti si naš’. Naš, njihov, oni, vi, mi, moje, tvoje, vaki, naki. Volija bi nekako bit ono najkompliciranije za reć. Povratno-posvojan. To jest – SVOJ! Al kako? Čiji je taj ‘svoj’? Osobno, puno rađe bi posvojnim vozilom otiša povratno kući nego se bavija osobnim zamjenicama. Al ne moš! Nije vrime za ić kući!

Viču jedni „Vrime je za revoluciju!“

Drugi skriču „Vrime je za rat“, svjetski – ni više ni manje.

Treći kažu „Triba molit i postit“.

Neki zovu prid bolnice, treba javno molit za nerođene.

A neki pak kažu „Ne, ne! Naša grupa moli u bolnici – dođite vi k nama!“

Sedmi kažu „Moramo svi na štandove, vrime je za velike promjene!“

Neki pak kažu „Referendum je promašen, manipulatorski, skup i nepotreban”.

Trinaesti kažu „Triba nam šta više udruga, projekata, inicijativa! Samo peglaj radi, radi, radi“.

A sedamnaesti opet kažu „Ne, ne, samo molitva, zajednica i – deri kolina!“

Jedna prelatura u našoj Crkvi kaže „Budi izvrstan u svom području, vrhunski stručnjak/znanstvenik i tako se posveti!“

Jedan salezijanac kaže „Došla su velika, znakovita vrimena“.

Jedan bradati Kanađanin ide još malo dalje i kaže „Došla su poslidnja vrimena!“ I moj did se slaže!

Jedan pater kaže „Došlo je vrime izborit se za Hrvatsku!“ Opet i opet. „Stat na nasip. Stat na štand.“

Neki lik na fejsu kaže „Vrime je za pustinju! Iscrpit ćemo se, izgorit ćemo! Tribamo pronać svoje misto u svitu … svoju genijalnost, a ne masovnost.“

Moji Splićani će reć „Vrime je za ubit oko, vajalo bi leć zeru“.

Kakvo li je onda ovo vrime došlo?

Stari su znali kad dolazi nevrime. „Škure bure, vedra juga“ i te „šeme“. Malo znali, malo se pravili da znaju. Ali znali su i kad je pravo vrime za u ribe, kad će ugrabit pune kašete. Pa i “kraljevstvo nebesko silom se probija i siloviti ga grabe” (Mt 11, 12).

Ma virujen ja Tebi, Isuse, da je ovo (ne)vrime zapravo jako milosno vrime. Virujen i da su ulozi veliki. I dobici. Al i gubici.Samo di uložit? Svi smo posvađani, međusobno, a i s vrimenon. „Carpe diem!“ kaže stara. Modernije se kaže: „Time management“! Za točno misec dana „pomaknut“ ćemo vrime uru unatrag. Guštat ćemo nakratko gospodarit danom i noći. Ali da iman i svu lovu svita ne mogu kupit jedan minut jer Ti si, Gospodine, Gospodar vrimena. Mi smo ka neki Tvoji menadžerčići kojima si povjerija – vrime.

Tu san da bi izvršija svoje poslanje.

Grijeh je zapravo ni više ni manje nego – GUBITAK VRIMENA.

A ja ga gubin na gluposti. OK, stvoren san za više ciljeve. Razumin. A nikako neman vrimena. Kako to? Ti mi šapćeš ovako nekako: “Počni živit u pravom trenutku. Ne gledaj šta će bit sutra, budi DANAS tu. Jedi jelo koje ti serviran sada! DANAS! „Kruh naš svagdašnji daj nam DANAS“ – ili te tako nisan učija?!”

Oprosti, Isuse, šta parafraziran Tvoje riči i izmišljan neke dijaloge. Samo pokušavan sebi rasplest ovi parangal. I ne ide mi baš, Ti to vidiš. Parin ka oni bili zec iz priče ‘Alisa u zemlji čudesa’. Ti si jedini koji mi možeš dat mir u toj ludnici. Ti si jedina moja čvrsta točka koje se mogu primit. Sve drugo izmiče, ko salbun kroz prste ili u pješčanom satu. Ti budi osovina mog vrimena, moje kazaljke drži Ti. Ne daj da svoje vrime zakopan. Ne daj da ga bacan, da ga dajen prolaznom, da ga dajen nevridnom. Nevridnom jedinog šta iman – vrimena.

To te molim…

Daj ‘ajde sidi s menon. Reci mi dvi-tri riči. Iman nešto vrimena za Tebe.

RSS Feed

Osmrtnice ba

molitveni-zid.gif

najnovije-vijesti-broj-1.jpg

knjiga-fra-tomislava-pervana.jpg

posalji-svoje-svjedocanstvo.jpg


marijine-ruke1.jpg

molitveni-program-u-medugorju.jpg

katolicko-glasilo-mi.jpg

Medjugorje-info.com koristi kolačiće (cookies) kako bi se poboljšala funkcionalnost stranice i prilagodio sustav oglašavanja.